Kako je olovka spasila astronaute, šta je uradila CIA i ostale sitnice prvog leta na Mesec

Kako je olovka spasila astronaute, šta je uradila CIA i ostale sitnice prvog leta na Mesec
Činjenica da je Nil Armstrong tog 21. jula 1969. godine, u dva sata i 56 minuta, prvi izašao iz modula Igl i načinio istorijski "mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo", možda i nema veze sa time što je baš on bio komandant misije Apolo 11. Foto: Gettyimages / NASA Piše: Miloš B. Jovanović Možda su baš vrata modula, koja su se nalazila sa njegove strane, učinila da otisak njegovog stopala bude prvi zapis prisustva čoveka u prašini površine Meseca. Međutim, do svega toga možda i ne bi došlo, ili bar ne u tom trenutku, da jedan od glavnih idejnih pokretača slanja čoveka na Mesec nije bila Centralna obaveštajna agencija (CIA), ali nipošto na način na koji to većina teoretičara zavere tvrdi (lažiranjem sletanja). Agenti CIA su 1968. godine došli do informacije da je sovjetski svemirski program potpuno spreman za let oko Meseca, koji bi trebalo da se odigra pre kr...
Pročitajte čitavu vest na B92
Povezane vesti
Više o...