Ljubomir Živkov: Stilske vežbe

Ljubomir Živkov: Stilske vežbe

FARKAŽDIN - Nisam baš išao na kurs glume, ali smo se Anja i ja sa babom igrali glume, dogovorimo se šta će ko biti, i iz glave izmišljamo dijaloge u nadi da će oni sami dovesti do dramskog zapleta, baba je u jednoj prilici uzeo ulogu prodavca namirnica na pijaci (na koju mislim da nije nikad otišao, ni kao kupac, niti da nešto od naše hiperprodukcije ponudi gospodi na Đermu), ja sam valjda dobio ulogu inspektora, a Anja, koja ima šest ili sedam godina, je gospoja koja sa cegerom šparta između tezgi, samo što ja neću stići da zagorčam dan prodavcu, koji bog te pita da li ima sanitarnu dozvolu, ja sam još neuključen dok pripadnici ova dva staleža otpočinju konverzaciju, dobar dan, rekla je Anja čim je uspela da se uozbilji, jer smo oboje bili skloni da se smejemo zato što je to sve kobojagi, dobar dan želim, odaziva se poletno prodavac, u slavu prodaje domeće ono “želim” koje mu tamo gde živi nije potrebno: “Šta želite?” – “Pa ja bih uzela jedno dve kile jaja…” I trgovac i inspektor prsnu u neplanirani smeh, što se smejete, nije pravo glavnoj glumici, proći će nekoliko decenija i ja ću u tuđini praviti pecivo po receptu bivše kolonijalne sile, ima ih sad i kod nas, a ja sam ih prvi put probao i mesio u Filadelfiji, muffins, za koje recept počinje: EIGHT CUPS OF EGGS, osam čaša jaja, ne idu znači jaja obavezno i uvek na komad, ne idu baš ni na kile, kako je u pretpionirskom uzrastu mislila moja sestra, ali cup je jedinica mere za zapreminu, i jeste preciznije držati se nje, jer jaja mogu biti velika kao guščija, a mogu biti sitnija nego ona od morke, koja bede sve i presve na Uskrs.

Ručak u polju je na pokrovcu rasprostrtom u ono malo hlada što ga prave kola, ponekad se tu servira i kuvano jelo, ili se opet jede ono što je bilo za fruštuk, lebac, slanina, lukac, paradajz, ako je letnje doba, uglavnom je takoreći za trpezom i Majza, naša kera neodređene i nevažne pasmine, gleda upitno unaokolo, preko sofre, hoće li biti poslužena odmah, ili će joj, ako smo mi jeli pileći paprikaš, na kraju biti data šija i nesavršeno oglodana lubura, baba je primeti i kaže u njeno ime poluglasno i poluprekorno: “A ja?!...” Svi pogledaju u M...
Pročitajte čitavu vest na RTV
Povezane vesti
Više o...