Ninine mustre: Krajnosti

Ninine mustre: Krajnosti
Koristim svaku priliku da kada imam nekoliko slobodnih dana, otputujem na Taru. Zahvaljujući jednoj posebnoj, divnoj duši, na toj planini sam uvek dobro došla da se odmorim, da se sjedinim sa prirodom i oslobodim um i telo od potpuno neprirodne svakodnevice gradske gužve u kojoj još uvek iz nekog razloga živim. Kada stignem na Taru, najviše volim da vreme provedem u miru i tišini, posmatraući okolinu i slušajući ptičice. Bude tu i drugih ljudi koje upoznam, pa i njih posmatram. I kao po pravilu, primećujem krajnosti. Primećujem krajnosti u svemu i u svima, krajnosti toliko udaljene, kao da ljudi, zvuci, pojave i prizori dolaze ...
Pročitajte čitavu vest na Dnevnik
Povezane vesti
Više o...